Danas se kucanje čašama prilikom nazdravljanja i držanje zdravice često koristi. Dok je zdravica više rezervirana za neke veće proslave, najčešće vjenčanja, sam čin kucanja čašama je više postao „pod redovno“ kad god se pije neko alkoholno piće.
Postoji više mitova o tome kako je to sve počelo.
Jedan kaže da su to započeli stari Grci, na raznim slavljima, kada bi domaćin prvi popio iz čaše da pokaže gostima kako ih nema namjeru otrovati. Kucanje čašama započelo nešto kasnije u Rimskom carstvu, iz istog razloga. Kada bi se kucanjem piće prelilo iz jedne čaše u drugu, sugovornici bi bili sigurni da netko od njih ne pokušava otrovati drugoga.
Druga teorija kaže kako su stari Grci podizali čaše u čast bogovima, nudeći im piće prije nego ga sami popiju. Ubrzo se počelo nazdravljati i piti u čast vladarima, ali i među pukom. A što se tiče kucanja čašama, ono možda ipak ima slično porijeklo; kucamo se simbolično nudeći svoje piće osobama oko sebe u zdravici.
Znate li vi za još neki mit o nastanku ovog običaja? Podijelite ga s nama.
