Druženje vinara i vinoljubaca ili kako ja to volim reći jednostavno - Vinoljupci, ovaj put su se smjestili u Europski dom Zagreb. Razlog je bila, naravno, moguća kiša. Takva odluka pokazala se sasvim ok. Prostor u Europskom domu je taman za ovakva druženja. Kada sam pročitao na pozivnici da se družimo s vinarima iz Podunavlja, već sam si u glavi zamislio koji će to vinari biti, ali organizator me ugodno iznenadio nekim novim licima.
No vratimo se mi malo u prošlost. Vinoljupci su počeli kao veselo i prpošno druženje na terasi Potepuha sa šarolikom publikom. Vinoljupci u Europskom domu bili su puno ozbiljnija priča. Izrastaju u jedan odličan mali... Pa... Možemo reći, vinski festival. Čak je i publika ovog pita bila prava, vinska. Nekako stječem dojam da je ovakva forma vinskog druženja baš po mjeri. Naime, možete probati sva izložena vina, nije ih previše, nećete se pogubiti, a vinari imaju vremena za razgovor s vama. Sve u svemu, jako dobra priča. Naravno, nije prevelika gužva što je, po meni, veliki plus. U svakom slučaju ako Vinoljupci postaju pokret, ja sam član.
Što se tiče vinara s ovog zadnjeg događaja... Pa eto, bili su tu Iločki podrumi i Belje i baš tako, jedni do drugih, standardno dobri, nisu me ničim iznenadili, ali to i ne očekujem; prečesto se družimo da bi svaki put bilo nešto novo.
Bila su prisutna i vina vinarije Kalazić i na žalost nisu me se pretjerano dojmila. Mislim, vina u ispravna, korektna, ali fali onaj faktor x; to su vina kakva očekujem od velikih vinarija ili bolje reći industrija, a od ovih manjih očekujem nešto drugo.
Nekako u tom rangu mi je ostala i vinarija Krešić, ali stol pored je bila vinarija Čobanković, a kod njih me se stvarno dojmio chardonnay i to sur-lie iz 2012. Stvarno dobro vino! Imali su oni još i silvanac i sivi pinot, ali u tim vinima mi nedostaje malo svježine; ipak, vina korektna, dobra. Možda bi trebali raditi samo odležana vina; to im očito ide.
Tako dolazimo do Iurisa. To je vinarija koju pamtim po roseu i to odličnom. Zato sam na Vinoljupcima odlučio probati nešto drugo i nisam požalio. Odličan svježi chardonnay, baš onakav kakav volim, ali merlot i cabernet sauvignon ostavili su odličan dojam pa i više od toga. Divna crvena vina, fino izbalansirana, ne previsokih alkohola, a opet dovoljno moćna. U svakom slučaju, s njima ću uskoro ponoviti druženje da utvrdim gradivo.
Na kraju, najveće iznenađenje večeri, vinarija Jakovac. Moram priznati da sam prvi put kušao njihova vina. Od bijelih imaju jako zanimljiv rajnski rizling, ali vino koje me te večeri ostavilo bez teksta je njihov cuvée merlota i cabernet sauvignona u omjeru 60:40. Dakle, to je vino koje vas tjera da fino sjednete i uživate u njemu... Svijet oko vas se vrti i prolazi, ali tom trenutku postojite samo vi i čaša tog vina. Moglo bi se reći da je to vino shortcut do zen faze.
Ono što me posebno veseli je činjenica (koju sam saznao iz povjerljivih izvora) da imaju i vino koje se zove Gospodin, koje je još bolje od opisanog cuvéea. Dakle, to uskoro moramo probati.
Bili su tu i jako dobri kuleni Matijević do kojih, na žalost, nisam stigao jer sam bezobrazno zaglavio na gore navedenom cuvéeu. Mea culpa; trudit ću se ispraviti sljedeći put.
Samo da zaključim, Vinoljupci su definitivno na pravom putu - postaju sve ozbiljniji i bolji, a još uvijek dovoljno ležerni. Dakle, samo naprijed! Vi ste oaza ugodnih druženja.
